среда, 16. мај 2018.

POZAJMLJENI TEKST




Lični stav

Otkud ''ja volim Vučića''



Na Vučićevim mitinzima, proslavama, otvaranjima fabrika i sličnim veleslavljeničkim manifestacijama – veoma često ponovljenim i posvećenim potpuno istim događajima – po gradovima Srbije viđaju se parkirani brojni drndavi autobusi, čiji putnici, nahranjeni sendvičima s paštetom, skandiraju u njegovu slavu, uzvikuju pokliče podrške i ogromne i nepodeljene ljubavi prema njemu. Prednjače blajhane plavuše i žene kose boje šargarepe, one starije bezube, one mlađe kreštave, muškarci primitivnih i izrazito ruralnih likova, a svi zajedno veoma siromašno, pa i bedno obučeni. Javna je tajna da su ti posetioci – bar većina od njih – dovedeni praktično na silu, pod pretnjom da će izgubiti radna mesta ako se ne pojave. Pa ipak, izrazi razdraganosti na njihovim licima satima ne jenjavaju, izgledaju kao da su identični, štancovani poput glava beba na plastičnim lutkama, ne skidaju se čak ni posle završenih proslava. (Neodoljiva asocijacija mi je na slično reagovanje prisutnih, na javnim skupovima, stanovnika Severne Koreje, zemlje koju takođe odslikava veliko siromaštvo.)
Prva i najupečatljivija karakteristika svih tih likova je njihova neskrivena zaslepljenost, uniformnost misli i osećanja, ponašanje robota, a ne ljudi od krvi, mesa i mozga. Druga je bespogovorno povlađivanje Vođi, ma šta on rekao ili uradio. (I, s tim u vezi, egzaltirano uzvikivanje podrške, frenetično aplaudiranje, odobravanje svakog njegovog pokreta ili gesta.) Zašto je to tako, šta je u pitanju? Čime su to oni toliko bezgranično impresionirani?
Kada je njihov lični život u pitanju, oni zadovoljni objektivno ne mogu da budu: imaju uglavnom bedne plate (ako ih uopšte i imaju), po tenu i izgledu kože vidi se da se nezdravo hrane, kada ih neko nešto pita, odgovori su im na nivou petogodišnjeg deteta, dakle intelektualno su snažno degradirani, očigledno slabo ili nikako obrazovani, a u tim odgovorima ne može da se nađe ni jedna jedina rečenica koja odiše razumom ili promišljanjem – svi su ti odgovori puni isključivo emocija (''Ja volim Vučića''). Iskustveno ne mogu da proverim, ali sam uveren da žive u malim, ruiniranim stanovima, da im je nameštaj istog kvaliteta kao garderoba, da u njihovim sobama nema knjiga i slika, da su to u suštini jazbine u kojima tavore dosadne dane.
Kada je u pitanju spoljna politika Srbije, to su ljudi koji u suštini niti šta znaju niti razumeju. Uprkos tome, kao veliki pravoslavci – a uistinu nevernici i još lažniji vernici – obožavaju takođe pravoslavnu Rusiju. Poneki među njima, retki, vole i pravoslavnu Grčku. (Kada bi doznali da starogrčka reč katolikon znači pravoslavan, verovatno bi svisnuli od muke.)
Koje Vučićeve poteze vole i cene u unutrašnjoj politici? Ekonomske? Davanje budžetskih (naših, srpskih) para strancima radi podizanja fabrika u kojima posle našim radnicima daju minimalce? (I pelene.) Podizanje industrijskih pogona u kojima se obavljaju najjednostavniji fizički poslovi? Bukvalan progon mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo? Lažnu pravnu sigurnost, potplaćene sudije, lažne političke procese i osude svakog ko zbog nečeg protestuje, lažnu slobodu štampe i televizije, davljenje novinara pred kamerama?
''Pučina (narod) je stoka jedna grdna'' napisao je 1847. godine na srpskom jeziku Petar Petrović Nјegoš, dakle pre tačno 171 godine. I dok je u svetu ta pučina izgradila nuklearne reaktore, otišla na Mesec, povezala Ameriku i Rusiju podmorskim prolazom, medicinu podigla u naučnofantastične vrhove, izumela niz pronalazaka koji su čovečanstvo podigli do neslućene visine, najjednostavnije rečeno napredovala brzinom koja je prosto neshvatljiva, Srbija je po brojnim karakteristikama ostala potpuno u NJegoševom vremenu, toliko je zaostala da je očigledno da svetski razvoj neće nikada dostići, najvećma zahvaljujući aktuelnim (ali i mnogim bivšim) srpskim političarima. Ceo Vučićev i Nikolićev svet počiva na rezonima i formulama 19. veka, na istrazi poturica – a poturice su svi ljudi koji od njih drugačije misle, na teorijama ''krvi i tla'', na bezumnim željama da se Srbija što više teritorijalno proširi iako je već i sada postala pustinja bez stanovnika, zemlja ugašenih i nestalih sela, materijalnog uništavanja svih gradova koji nisu Beograd i Novi Sad (koji se takođe uništavaju nesuvislim urbanističkim rešenjima, betoniranjem svih zelenih površina i grotesknom arhitekturom).
Veliki broj tih nepismenih stanovnika sada dolazi u velike gradove, dobija mesta po komunalnim, opštinskim i drugim službama, a stanovništvo manjih gradova i sela relativno je u malom broju obezbeđeno činovničkim platama od koji jedva preživljava, ali ipak preživljava. Ali i ostali ljudi iz unutrašnjosti, koji nemaju nikakve prihode, Vučića bezrezervno podržavaju. Zbog čega?
Pa zbog toga što ni u jednom uređenom društvu oni ne bi dobili posao. Osim primitivne zemljoradnje, oni ne znaju ništa drugo da rade, nisu stručni ni za jednu oblast, ne znaju da crtaju ili pišu, ne umeju da leče, ne umeju da grade, ne znaju da prave mostove, ne znaju strane jezike, ne znaju ništa. Životare isključivo zahvaljujući Vučiću. A on ih grabi li grabi, nakupio ih je 700.000! I koliko god da su to primitivni ljudi, da malo šta shvataju i razumeju, oni su ipak svesni da bez Vučića ne bi preživeli, samo bi im ostalo da se u novopodignutim, apsurdno bezbrojnim crkvama mole Bogu (u koga ne veruju) da Vučić ostane da vlada doživotno jer im jedino on rešava egzistencijalne probleme. I zbog toga će ga, uprkos svakom zdravom razumu, do kraja podržavati, veličati i braniti, ako treba i puškom. Masovnost podrške toj ohlokratskoj vlasti, masovnost te rulje ne daje ni bledu nadu da će se u Srbiji išta uskoro promeniti. Sreća je da još uvek umesto pušaka koriste autobuse.

Autor je književnik i kartograf



Autor bloga: Mirko S. Vraneš

петак, 04. мај 2018.

49. deo – IZ NJENOG UGLA



SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
GOST APATINSKIH HRONIKA



IZ MOG UGLA: MISTERIJA ''CRNE RUPE'', SIRIJA U APATINU, MILAN ZULIĆ, GLASAM

20.04.2018. 08:31

MISTERIJA ''CRNE RUPE''?

Nevorovatno ali istinito, koliko god mediji i društvene mreže se ''uspalili'' oko otrovnog otpada na njivi prema Prigrevici, toliko se manje zna, ko bi zapravo trebalo da budu odgovorni počinioci. Što se više istraživalo sve manje smo saznali.
Ali, poenta, je u tome što će se iz opštinskog budžeta morati izdvojiti oko čak 8 miliona dinara za uklanjanje i analizu zemljišta. I, šta se sve može uraditi sa tim milionima. Kome malo, kome puno, ali cenim da bi neke od škola mogle biti koliko-toliko opremljene.
Zato me zanima, kako to da u ovoj varošici, u kojoj smo svi rođeni i živimo, ama baš niko ne može da otkrije počinioca. Zar je Apatin zaista u svakom smislu ''crna rupa''?
Jer, ako su slične ekološke akcidente sa otpadom u Obrenovcu, kraj Novog Sada, i dalje, otkrili počinioce, zašto je to samo misterija ovde? Umesto što kruže raznorazne priče po gradu trebalo bi definitivno reći: Ko je? Da je neko ispraznio samo jednu cisternu u određenom momentu razumeli bi da je to uradio tokom noći, da niko nije video, i eto. Ali ovako, ceo bazen izgrađen za tu vrstu otpada u njivama zaštićenim šibljem. E, baš sumnjam! (Uzgred, nisam ni sama nevina. Izbacila sam jednom vodu sa vanglicom od suđa u šahtu i dobila opomenu).
Ovako, osim što sumnja pada na mnoge, pada još više finansijski teret na opštinski budžet koji svi mi, od zaposlenih do penzionera, punimo.


SIRIJA U APATNU

Vest o blic-krigu u Siriji odjeknula je isto kao rakete tamo kratkotrajno u našoj varoši. Sevnule varnice preko društvenih mreža dojučerašnjih istomišljenika. Jedni osuđuju, drugi pravdaju, bombardovanje, ove već, ako ničim ono sličnim sa nama, ove napaćene zemlje i naroda, gde se više od polovine stanovništva, već iselilo. Te tako povodom Sirije, i najava varnica na Balaknu, kažu mi, sad već vremešni prijatelji, ne želimo više da u Srbiji i uopšte na Blakanu, više bude rata. (Već su jednom bili na ratištu). Ako ga bude, nećemo ratovati. Pa makar to bilo i za našu ''kolevku''. I dalje, neka ratuju oni i njihova deca, koja se školuju u inostranstvu. Pa, sve nešto mislim, ako ljudi neće da ginu, ajd da ginemo za ''zelene beretke'', zađemo u prirodu i čuvamo je.
Koliko li život vredi godina, meseci, dana, jedan jedini, da ga utrošimo na zajeod stalnog ratovanja, retoričkih pritisaka, nenormalnih fejk vesti, uzbunjivanja sa vezom i bez veze! Biće tome kraja. Narod se zasitio.

MILAN ZULIĆ

Apatinac Milan Zulić, u našoj sredini, osim krugova koji se bave kulturom, malo je poznat. Zato je Zulić prepoznatljiv na svetskoj sceni kao multimedijalni umetnik. I to godinama. Svojevremeno pisala sam reportažu o njemu. Bila sam iznenađena da je on ostao u senci svekolike apatinske kulturne javnosti. A Zulić, za razliku od mnogih drugih umetnika i tobožnjih umetnika, za to vreme ostavlja svoje umetnički pečat u svetskoj javnosti. A, s druge strane mi smo takvi, često ne priznajemo pravu umetničku vrednost, a dajemo prednost šundu, kiču… rijalitiju…
Naš umetnik koga malo ljudi zna u njegovom gradu je skroman. Danas to nije na ceni.


GLASAM

Glasam za to da imam platu jednog KV radnika u jednoj prepoznatljivoj kompaniji u Apatinu a ne fakultet ako mi je plata četvorostruko veća. Ali, šta vredi da glasam! Šta je tu je.
Zdrava pamet je kjuč, a ovde ga nema.

autor: Sofija Pualić Špero



IZ MOG UGLA: UPRAVNICI ZGRADA, ŠUT NA PIJACI, BANKOMAT, TALENTI

27.04.2018. 08:49

UPRAVNICI ZGRADA

Novo zanimanje koje propisuje zakon je obaveza stanara zgrada da imaju, kako su ih nazvali, upravnike zgrada. Narod još zbunjen ne zna ništa o tim novim upravnicima (rogobatne li reči). Em što ne zna narod, nego čini se da ne znaju lepo objasniti ni oni koji treba narod da upute u suštinu posla koji će oni obavljati u zgradama. Dosadadašnja iskustva svedoče da većina stanara zgrada nije razumela objašnjenja koja su im data o ulozi ovih upravnika. Te tako mnogi smatraju, recimo, da je to neko ko treba da čisti stepenište, održava zajedničke sijalice…
Kako je ovom tekstopiscu objašnjeno upravnici su profesionalci koji moraju da budu na raspolaganju stanarima 24 sata. Dalje, da po prijavama stanara, oni angažuju majstore, koji će otklanjati kvarove u stanovima i na celoj zgradi, od krova, preko vodoinstalacija, struje i sve druge neophodne radove. Dakle, upravnici nisu oni naši stari haus majstori, koji su stanovali u zgradama u kojima su popravljali sve one sitnice u stanovima a zauzvart su dobijali besplatan stan. Zbog svega što zakon reguliše preko uloge upravnika valjalo bi da nadležni organizuju jedan ozbiljan skup stanara svih zgrada i svima zajedno objasne šta definiše mesto upravnika. Jer, jedan upravnik može da opslužuje više zgrada. Naravno, šta ste i mislili, plaćaće ih svi stanari.


ŠUT NA PIJACI

Moja prijateljica koja sada živi u inostranstvu, a naša je Apatinka, bila je pomalo šokirana kada je u želji da vidi novu pijacu, na placu iza zgrade pijace, videla kako izgleda to mesto na kome se prodaje roba, kukuruz, posuđe… Plac na zemlji, u prašini, šut na sve strane, cigle, malter, pesak, otpad, još valjda iz vremena gradnje ove čuvene ''najmodernije tržnice na Balkanu''. Kada sam joj ispričala istorijat ove ''tržnice'' po kome ništa nije pripalo opštini, pitala je: Ko je onda održava? Na to pitanje nisam imala odgovor. Zna li možda neko, pita ona? Ni na to nisam imala odgovor? Na mnoga od pitanja vezana za pijacu kao da niko ne zna odgovor, ili se možda krije, zbog svih onih koji su profitirali u ovom tobožnjem javno-privatnom projektu.


BANKOMAT

Čudo jedno šta sve možeš saznati ako stojiš ispred bankomata u vreme isplate penzije i čekaš u dugim redovima. Od potpuno nepoznatih ljudi tako saznaješ koliko radnog staža imaju a koliko im je mala penzije, šta je problem u njihovoj ulici, ko i kako radi u javnim službama, kako (ne)funkcioniše Dom zdravlja, koja bolest se kojim prirodnim preparatom leči, pa sve do toga šta danas kuvati? Ideje za razgovor samo naviru. Bankomat je tako zamenio pijacu i kafanu.

TALENTI

Sestre Dobrijević, učenice osnovne škole u Apatinu, briljirale na takmičenju iz hemije. O tome su pisali lokalni mediji. Talentovani, koje treba isticati kao primer deci, za medije nisu nažalost više interesantni. O ovakvim lepim vestima, pozitivnim primerima, nekada su pisale najtiražnije nacionalne novine. Sada to za većinu novina ovakve vesti nisu zanimljive. One se bave rijaliti učesnicima, estradaom, crnom hronikom… Što se onda čudimo šta su uzori našoj deci, od silikonki do mafioza! Strašno!

Za novine nije ni priča o našoj doktorki Nadeždi Basara, naše gore list, koja je uradila više od 2.000 transplantacija matičnih čelija kojima se uspešno leči rak.

autor: Sofija Pualić Špero


IZ MOG UGLA- TAJNI ZAGAĐIVAČ, APATINSKE SENIOR KARTICE, SMEĆE I MEDIJI

04.05.2018. 10:48

''TAJNI'' ZAGAĐIVAČ

Počinioci zagađenja koji su odlagali tone kontaminaronog otpada u Obrenovcu su otkriveni i kažnjeni na četiri godine zatvora i sumom od 600.000 dinara. Ekološki ministar u izjavama za medije je rekao da je to znak da će država konačno za sve zagađivače životne sredine imati adekvatan odgovor poput ovog u Obrenovcu. Zagađenje u ovom mestu se nekako poklopilo sa otkrivenom crnom rupu u našem okruženju kada je kraj puta prema Prigrevici otkriven čitav bazen sa toksičnim otpadom. Nije to bilo tako davno ali se polako zaboravlja. A ne bi smelo. Zbog primera Obrenovca podsećamo da počinioci ekološkog akcidenta, a i više od toga, u ovoj našoj omalenoj varoši nisu pronađeni. A svi su izgledi da i neće, ako se uopšte traga za njima.
No, nas građane zanima činjenica da će uklanjanje otpada plaćati opština iz naravno opštinskog budžeta. Podsetimo, procenjivalo se tada, da će to biti suma od celih čak osam miliona dinara. Eto, mi još uvek mislimo kako su to državne pare a ne pare svih nas. Znači svi mi plaćamo, a počinioci pod velom tajni. Kobajagi! Ali biće da će biti, što bi rekla čuvena  pesma Bijelog dugmeta: Sve će to mila moja prekriti ruzmarin, trava i šaš…


KARTICE ZA PENZIONERE

U svetlu prethodne nemile teme evo i jedne dobre vesti za građane, posebno penzionere. Ako je verovati mojim komšijama za nekoliko dana opština priprema penzionerske kartice. To su one kartice sa kojima će svi penzioneri imati popust prilikom kupovine raznih proizvoda. Kako kaže, moj obično dobro obavešten komšija, desetine privrednika iz naše opštine je spremno da učestvuje u ovoj akciji popustima koje će davati penzionerima. Dakle, solidarnost ipak još postoji i u našim apatinskim redovima. Sa ovim penzionerskim karticama koje će se izdavati na zahtev svakog pojedinca- penzionera bićemo ako ništa rame uz rame sa Beograđnima koji su prvi uveli kartice solidarnosti za penzionere. Za ovaj potez opštine svaka je na mestu.

PS: Nadamo se da je ova komšijska informacija tačna što bi trebalo da pokažu naredni dani.

KONTEJNERI

Oko kontejnera u stambenim ES blokovima otpad na sve strane, kako je dobro primetila, jedna naša sugrađanka na fejsu. Jedno jutro sam imala priliku da gledam čoveka koji je sa kombijem, ko zna iz kog dela grada, izbacivao otpad u većim količinama kraj jednog od tih  kontejnera. Moja komšinica koja takođe posmatra istu scenu mi reče da je to u ovim blokovima svakodnevna pojava.  Primetila ona da ljudi dolaze čak sa otpadom posle klanja pilića i iznutice baš tu izbacuju. Kad je te ljudi upozorila zamalo je nisu prebili. Od tada ona samo nemo posmatra šta čine njeni sugrađani. Eto, to smo mi.

MEDIJI

Dan slobode medija prošao. Novinari se žale, a mislim, mnogo više razloga za žal imaju čitaoci, koje zasipaju sve više tabloidne novine, raznim glupostima. Te tako, čak na internetu se prenosi tekst o tome šta Melanija Tramp, svakodnevno ima na svom tanjiru, te zbog toga ima dobru liniju. Umesto da pišu šta svako prosećan Srbin ima na svom tanjiru i kako, i zbog čega, nema uvek mesa. E, kolege, lako ćemo mi za Melaniju…

autor: Sofija Pualić Špero
                                                                                                    


Autor bloga: Mirko S. Vraneš

среда, 02. мај 2018.

БАПСИЗМИ...



БOБAН MИЛETИЋ БAПСИ
ГОСТ АПАТИНСКИХ ХРОНИКА

''ВОЂА ради на себи, али и на нама?! И док себи набацује МИЛИЈАРДЕ, нама набацује уши - МАГАРЕЋЕ!!!'' – афоризам, аутор Бобан Милетић Бапси

            Мејлом из сунцем окупаног Књажевца стиже мајска порција БАПСИЗАМА.

From: bobanmileticbapsi

Apr 30 at 07:56 AM

Поштовани Мирко, 

Ево Бапсизама за мај, да сиротиња раја мало разгибава мождане вијуге:

1. Нема ништа горе него кад су политичари туњави, а поданици тупави!!!
2. Вођа чим дође на власт похапсиће све криминалце, средиће стање у правосуђу, унапредиће пољопривреду, повећаће плате и пензије. И тааакоооооооооо...
3. Дерби је оправдао очекивања: неколико десетина са разбијеним главама, од тога више од половине су полицајаци, пуно топовских удара, димних завеса... и да резултат је био нула – нула, без поштеног шута у оквир гола. Ми смо ти таки - мнооого смо јаки!!!
4. Вођа да је мало луђи био би пљунути Ким Џонг Ун!!! Овако...
5. Наша ЕЛИТА је образована... максимално - минимално?!
6. Није ВОЂА на власти зато што је паметан - већ што смо ми будале!!!


7. Политика у целом свету је један големи ријалити... али ми му га баш дајемо по претеривању!!!
8. ВОЂА ради са хартијама од вредности - празни нам сламарице!!!
9. Не бих ја рекао да су Домановић и Нушић били големи генијалци већ да су Срби у последњих сто година големи љигавци!!!
10. Ово зло немогуће је победити злом, већ само добрим - БАТИНАМА!!!
11. Ови западњаци големи су чаробњаци - свака њихова ШАРГАРЕПА обавезно се претвара у ШТАП?!
12. Браћо Серби, не губите НАДУ - само нам је још она остала!!!
13. Нису Срби нимало глупи и политички неписмени - већ су само СИТНЕ ШИЋАРЏИЈЕ!!!


14. Зарад нашег "бољитка " ВОЂА ретко када дремне... штоно кажу: "зло не спава"!!!
15. Србија, то смо сви ми - што смо последњих деценија жешће најебали!!!
16. Нема 'леба без мотике, али ни са мотиком?! Значи, САМО КРАЂА СРБИНА СПАШАВА!!!
17. ВОЂА ради на себи, али и на нама?! И док себи набацује МИЛИЈАРДЕ, нама набацује уши - МАГАРЕЋЕ!!!

Велики поздрав 

Бобан Милетић Бапси


Аутор блога: Мирко С. Вранеш