петак, 20. јануар 2017.

21. deo – IZ NJENOG UGLA


SOFIJA PUALIĆ-ŠPERO
 GOST APATINSKIH HRONIKA


»Опет, ако је веровати српским званичницима, руски авиони би требало да стигну у марту, пре предизборне тишине 7. априла. И ко онда може да тврди да Вучићева посета Москви није имала никакве везе са изборима?« - Милан Ћулибрк | НИН, број 3444, 29. децембар 2016. годинe



IZ MOG UGLA: NOVOGODIŠNJI OTKAZI, LEDENI PRISTAN, SNEG I OPOZICIJA

20.01.2017. 10:12

OTKAZI ZA NOVU

Kada se svi raduju spremajući se da dočekaju Novu godinu u nekim firmama i ustanovama su deljeni otkazi. Neki otkazi su ''pali'' u Apatinu, neki u Beogradu. Svejedno, jedno im je isto, jer su otkazi baš morali da ''padnu'' za Novu godinu, uz to i naradosniji hrišćanski praznik Božić.
Toliko o hrišćanskom milosrđu. Rukovodioci nisu mogli da se strpe nekoliko dana, pa da onda dele otkaze, bar kad se ljudi provesele. Moj drug koji je dobio otkaz, otkazao je sve proslave i druženja. Nije čoveku ni do čega. Nije samo on pao u depresiju, i drugi su, na drugim mestima, ostali posle višedecenijskog rada bez posla. U privatnoj kompaniji koja je otišla u stečaj. Ali za razliku od tih radnika, moj drug nije bio u privatnoj kompaniji, a bio je i pod ugovorom. Rečju, ništa mu nije išlo na ruku ali se jadnik nadao da za razliku od privatnika malo je zaštićeniji u, kako smo nekada zvali, društvenom sektoru.
Svi oni koji su ostali bez posla pre oko dve decenije, jer su im se firme ugasile ili privatizovale, reći će, pa šta, nas je ostalo na hiljade na ledini. Biće da su u pravu. Ali, samo kad se prisete da nijedan od njihovih rukovodilaca, nije odgovarao, posebno oni koji su zbog pljačke za sopstveni džep, upropastili preduzeća, nanovo će se javiti ogorčenje.
Zbog toga treba da poštujemo svaku malo ili srednje privatno preduzeće koje zapošljava ljude. Ima takvih u našoj varošici. Ima ih koji ispunjavaju sve obaveze prema radnicima ali i državi. Radnici to treba da cene, tim pre, kada se osvrnu oko sebe, i vide, kako pojedinci dele otkaze, iznebuha, za manje od 24 sata.

PRISTAN PODLEGAO LEDU

Ma šta mislili svima nam je žao što je pristan za bele lađe skršen od leda. Naknadno, svi su pametni. Jedni kažu mesto je pogrešno izabrano, tu su najveći udari vode i leda na takozvanoj ''apatinskoj krivini''. Drugi kažu, šipovi, iliti stubovi, nisu ispunjeni armiranim betonom, a trebalo je. Treći, opet, misle, da se pristan nikad nije isplatio, jer je pristajalo samo nekoliko brodova za proteklih osam godina, od kada je izgrađen.
Isplatio je možda samo jednom kada je starijoj putnici pozlilo a brod se zaustavio da je prebace u somborsku bolnicu gde joj je život spašen. Druga baka je nažalost preminula i sa pristana prebačena u večna lovišta u svoju domovinu.
Uprkos svemu, ipak je pristan, postao simbol grada. Ako se brodovi nisu zaustavljali, ono jesu putnici mahali, našim ljudima na obali. Ornitolozima je žao što su galebovi ostali bez svog vidikovca, a ribokradice, što nemaju gde da vežu noćne čamce.


BEZ OPOZICIJE

Što sam starija sve sam naivnija, kaže jedan moj drug. Velim, to su ti godine, postala sam i zaboravna, još malo pa Alchajmer. Ali nisam baš toliko zaboravna da ne pamtim, šta se dešavalo u politici, u protekle čeitiri decenije. Dok je bio SK nije bilo opzicije. A u našem lokalnom parlamentu udruženi su bili socijalisti, demokrate i radikali.  Sudeći po poslednjoj sednici parlamenta opet nema opozicije, svi osim jednog, su glasali za aktuelni tim koji vodi opštinu.
Politika je umeće nemogućeg. Ali oprez. Mogući su tu klipovi i posle glasanja. Da ne budem opet naivna. A da ne budu ni drugi, jer ''stara'' je to garda, ne predaju se oni džaba. Oprezan u politici moraš biti na svakoj krivini.

SNEG PREKRIO PRAGOVE

Često sam boravila u Nemačkoj. Čak jednom zimi. Ispred svakog stambenog objekta, zgrade, pogotovo privatne kuće, sneg je očišćen onog dana kad je pao.
Osvrnite se samo na naše stambene zgrade, posebno. Malo gde je očišćen i ulaz a kamoli trotoar. Ne mogu stanari da se dogovore a ionako se ni ne poznaju a kamoli zajednički da lopataju.
Zato je retka kuća ispred koje sneg nije počišćen. A što bi rekao jedan drug: Navikli smo da idemo kolovozom. Mogu me kazniti jer ometam saobraćaj, ali bolje kažnjavati one koji ispred svojih stanova ne čiste sneg. A kazne postoje i propisane su.

Autor: Sofija Pualić-Špero




»Србија је у стању хипнозе на крају 2016. године. Формално прозападног премијера, доскора високо позиционираног екстремног радикала, подржавају проруски оријентисани таблоиди. Учвршћује се идеја о једној држави и једном вођи. У центру Београда је у 2016. години организована изложба ''Нецензурисане лажи'' по узору на изложбу ''Дегенерисана уметност'', која је пре Другог светског рата путовала по једној другој земљи. Почело је и такмичење нових вођа са старим вођом Јосипом Брозом Титом. За сада се такмиче у дисциплини ауто-путеви. Влада игнорише полупразна породилишта, а велики број понижених и преварених пензионера гласа за оне који су их понизили и преварили. Ријалити програми представљају врхунске домете културе на многим телевизијама. Велики број чланова владе и директора јавних предузећа има дипломе добијене после своје четрдесете године од стране квазиуниверзитета. Млади, образовани људи настављају да одлазе у свет. Поносни смо на стопу економског раста од 2,8%, мању од стопе раста у Црној Гори, Албанији и Босни и Херцеговини.« - Душан Теодоровић | НИН, број 3444, 29. децембар 2016. годинe


Autor bloga: Mirko S. Vraneš

среда, 18. јануар 2017.

NI IDEJE NI PLANA…


LED, POPLAVE, SUŠE…


''Ispod svakog kamena skriva se političar.'' Aristofan (445-385), komediograf, najistaknutiji predstavnik starogrčke komedije

Ne znam kako tamo negde u belome svetu ali ovde u nas u Srbiji malo malo pa neka vremenska neprilika neblagovremenim organizovanjem - angažovanjem tehnike i ljudstva preraste u elementarnu nepogodu, tada se vidi koliko smo ustvari neorganizovani i nesposobni. Tu pre svega mislim na ''ekipu''  nesposobnjakovića koja je umislila da sve najbolje zna i da je najbolja u istoriji ove zemlje, bolje reći teritorije na kojoj smo (za sada), a u stvari pojama o ničemu nemaju, da to je ekipa koja nas vodi, pardon nikoga oni ne vode nego nas vuku za nos i sve ovako skupa magarcima prave. Možeš misliti zaledio Dunav, šta tu nije normalno i šta je tu elementarna nepogoda pa isti taj Dunav hiljadama godina zimi ''obuče ledeno odelo'', tehnika napredovala pa smo i mi svojevremeno imali brodove ojačanog korita i jakih pogonskih motora da razbijaju led i tok Dunava drže u plovnom stanju, evo sad ispade da više ni brodove nemamo, izuzimajući prastari ''Greben'' izgrađen u Apatinu pre više od pola veka (1966),  već su ti isti za razbijanje leda zavezani za nekakvu krivu vrbu u Novom Sadu.


 Sreća naša pa su nam komšije Mađari normalni i organizovani, imaju brodova i za izvoz te ih nama ustupiše, inače mogli smo da lelečemo i u crkvama da održavamo molebdane, kao onomad protiv suše, da nas sunce ogreje i zagreje Dunav.
Ovih dana mnogo se pričaki i pisalo na temu santi, ledostaja i ledenih čepova, evo šta o tome objaviše u Danas-u:  




Dobro došli, ledolomci

Led na Dunavu razbijaju mađarski ledolomci.

18. januar 2017. 14:23 | Danas

Naših i inače nije bilo previše, tek nekoliko, raspoređenih u dve firme, ali smo i njih nebrigom doveli do toga da posao za koji su izgrađeni ne mogu da obave. A već dve nedelje januarski minus stvara na najvećim rekama ledene čepove koji su zaustavili plovidbu, ugrožavaju i ključne mostove i obalu, a ukoliko se pokrenu, nose sve pred sobom.
Do juče sa smrznutim rekama borio se jedino "Greben", a u pomoć mu je pritekao potiskivač "Bor", koji je samo zahvaljujući snažnom motoru "preformulisan" u ledolomca. Druga dva broda koja su decenijama lomili sante od mađarske granice do Beograda sada su potpuno zaboravljena, zarobljena u novosadskoj marini, istrulelog trupa i sa mašinama koje je prekrila rđa. Vlasništvo su nekada moćnog preduzeća "Heroj Pinki", koje se urušilo do stečaja nakon što je ga je kupio kontroverzni Dušan Borovica, inače u dva navrata hapšen zbog sumnjivih poslova i nevraćenih kredita. Tako pitanje zašto naša zemlja, sa nekoliko plovnih reka uključujući i najveću evropsku, Dunav, dočekuje zimu bez ledolomaca, dobija odgovor.
Da je Srbija u privatizaciju ušla bez plana i strategije, da su preduzeća rasprodavana budzašto i da su devastirana nakon što su vlasnicima poslužila za pranje para ili isisavanje kapitala - opšte je mesto. Da država nije u tih 15-ak godina, koliko je proces trajao, učinila ništa značajnije čime bi ispravila te greške, takođe je poznato. Zašto sve dosadašnje vlade, premijeri i resorni ministri i dalje istrajavaju u tako nehajnom odnosu - već je enigma, jer je to vrlo ozbiljno ugrozilo čitavu privredu i svaki pokušaj da normalizujemo život na ovim prostorima.
Tako nas svaka iole oštrija klimatska promena nakratko prizove svesti, ali se i vrlo brzo zaboravi. Ako je leto i suša, setimo se da savremena tehnologija i od pustinje navodnjavanjem stvara plodno tlo, ako su u proleće poplave, mi najavljujemo čišćenje kanala i brana, a kada usred zime zalede reke - Ministarstvo donese odluku da se nabavi najmanje jedan novi ledolomac. "Možda i dva, kako više nikada ne bismo imali ovakve probleme", kažu, petnaestak dana od pojave prvih santi, nakon jučerašnjeg hitnog sastanka.


''Oterali smo okupatore. To što su nam oni radili, mi možemo sebi mnogo bolje.'' – aforizam, autor Aleksandar Čotrić


Autor bloga: Mirko S. Vraneš