уторак, 14. март 2017.

ИЗ ПЕПЕЛА...


НОВА ЛИЦА
 А НЕ СТАРЕ ''ФАЦЕ''!
 

Друштво у ком не постоји дијалог међу политички супротстављеном елитом, сучељавања мишљења у аргументованој расправи поткрепљеноj анализама и примерима из других друштава и историје, где је све то замењено монологом ''вође'', тоне у аутократију а потом у сурову диктатуру и стање у коме се не поштују демократска начела од људских права, социјалне правде и слободе штампе преко независног судство и владавине права  до законодавног парламентаризма и независних институција система. На тај начин сва власт прелази у руке појединца и друштво узима облик сличан робовласничком поредку, све са послушним члановима ''породице'' где непослушни бивају одстрањени као реметилачки фактор. У таквом друштву све важне позиције преузима фамилија и најближе окружење вође, браћа су свезнајућа и свепитајућа, деца су наследници династије, полтрони обављају високе друштвене дужности без обзира да ли су за то способни. Корупција постаје нормална појава и начин да властодршци још више зараде и намире ''чланове породице'' све у спрези са криминалцима.


Народ све то стојички трпи до момента када му прекипи и тада почиње револуција у којој страдају сви, од вође преко њему најближих и најоданијих па све до обичног света. Све ово је већ безброј пута виђено у историји човечанства и матрица је јединствена, увек је жеља за слободом и правдом покретала промене са најчешће крвавим епилогом.


Нормално друштво које нам је циљ, супротно овом хаoсу у којем већ живимо боље рећи преживљавамо деценијама, подразумева и способне појединце који могу указати на погрешан пут којим срљамо у пропаст, ка диктатури и неминовном епилогу кроз  анархију и свеопшти хаос са несaгледивим последицама.


Опозиција како год зна мора се консолидовати око правих вредности а не да се бави ситносопственичким пабирчењем и енергију трошии ка појединцу који је оличење лошег стања у нашем друштву, тог истог ''вођу'' треба маргинализовати у јавним наступима, треба промовисати праве вредности и нове људе који ће постати политички лидети, јер већина опозиционих вођа су искомпромитовани дугогодишњим шуровањем са не демократским режимима и личним финансијским намиривањем са леђа народа. Први корак ка почетку стварних променама је подршка на предстојећим председничким изборима политички не израубованим кандидатима за председника Републике Србије.


Не би да помињем имена, није ми циљ да вршим промоцију било ког од претендената на место председника Републике Србије, јер искрено мислим да је пуно правих личности способних за вођење ове државе ван политичке вртешке који не желе да суделују у овом, у Србији, суманутом послу – бављењем политиком. Кандидати за председника Србије су ту пред нама и ваља нам изабрати некога ко ће стати на крај овој аутократији оличеној у једном човеку који зна све најбоље, и почетку долазеће диктатуре.


''Судбина је била у нашим рукама. Пре отварања бирачких кутија и пребројавања гласова.'' – афоризам, аутор Милан Р. Симић


Мирко С. Вранеш

Нема коментара:

Постави коментар